Систем извршења кривичних санкција у Републици Србији заснива се на емпиријским и теоријским основама ирског прогресивног система, који је, у разним модификацијама, доминантна концепција извршења санкција у земљама са дугом демократском традицијом и развијеним пенитенсијарним системима. Систем извршења санкција у Републици Србији представља заокружену целину у чијем саставу се налазе опште и специјализоване установе за различите категорије извршилаца кривичних дела.

У казнено-поправним заводима у Републици Србији налази се 8.532 лица лишена слободе, од чега 6.057 осуђених лица, 1.863 притворених лица и 212 лица кажњених у прекршајном поступку.

На извршењу васпитне мере је 168 малолетника, а на издржавању казне малолетничког затвора се налази 35 малолетника.

У специјализованим установама, поред малолетника, врши се третман лица са мерама безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања и ових лица у специјализованој установи има 509

У Казнено поправном заводу за жене казну издржава укупно 187 осуђених жена у затвореном, ,полуотвореном и отвореном одељењу и третману.

У систему извршења кривичних санкција у Републици Србији запослено је 3.687 лица који раде са различитим категоријама осуђених и притворених лица. Овај однос између лица лишених слободе и запослених који приближно износи 2:1 сврстава пенитенсијарни систем Републике Србије у ред најпрогресивнијих система у којима је посебна пажња посвећена законитом, стручном и хуманом третману лица лишених слободе.

Подаци су за месец април 2006. године

Проценат рецидивизма у нашем систему износи приближно 65%, што је неповољна околност са становишта ресоцијализације. И поред високог процента рецидивизма у нашем систему акценат је стављен на издржавање казне у полуотвореним и отвореним условима и установама. У погледу броја осуђених лица у односу на укупну популацију наш систем се уклапа у просек развијених европских земаља. Будући да је концепција ресоцијализације доминантна оријентација у нашем пенитенсијарном систему, третману осуђеника посвећена је посебна пажња и он је заснован на законским, стручним, научним и хуманим основама. Посебна пажња је посвећена остваривању и заштити права лица лишених слободе, па је у том контексту присутно настојање да се ова област нормативно усклади са европским законодавством.